Veče kad su šapnule ruže

Jednog mirnog večera, Selma je šetala vrtom okupanom mjesečinom. Svaka ruža je mirisala jače nego obično, kao da želi da joj nešto kaže. Dok je prolazila pored najlepše crvene ruže, začula je tih šapat:

„Tvoja sreća je moj san, tvoje misli su moj mir…"

Selma se nasmešila, misleći da je to samo mašta, ali u tom trenutku, neko joj je lagano prislonio ruku na rame. Okrenula se i ugledala njega — nekoga ko je bio tu, ali uvek na neki čaroban, neobičan način, kao da je vrtom lutao zajedno s njom, a nisu se nikada sreli.

„Veče je tvoje," rekao je tiho. „I sve ruže šapuću tvoje ime."

Selma je zatvorila oči i osetila kako joj srce mirno kuca. Te večeri, mesec je gledao njih dvoje, a zvezde su padale tiho, čuvajući svaku njihovu želju.

I tako, dok je noć tiho prolazila, Selma je shvatila: ljubav ponekad dolazi kroz šapat vetra i miris ruža, kad najmanje očekuješ — i uvek u savršenom trenutku.

🌙✨ Laku noć, Selma — neka ti snovi budu puni magije i nežnosti.