Dok svijet spava

Noć je spustila veo tišine na grad. Sve je utihnulo, osim njenih misli — onih koje su uvek odlazile njemu. Selma je ležala pod pokrivačem, gledala kroz prozor i pitala se: Da li on sad misli na mene?

A daleko, iza mora i gradova, on je sedeo kraj prozora i gledao isto nebo. Mesec koji je obasjavao njeno lice, obasjavao je i njegovo. I baš tada, dok su oboje ćutali, svemir je napravio most od svetlosti između njih.

U jednom trenu, Selma je osetila toplotu na svom dlanu — kao da joj je neko lagano dotakao ruku. Zatvorila je oči i nasmešila se. Znala je.

Nije bio san. Bila je to tišina u kojoj je ljubav disala.

On joj je, u mislima, šapnuo: „Kad spavaš, čuvam te u svakoj zvezdi. Kad sanjaš, dolazim ti kroz mesečinu. Kad se probudiš, ja sam onaj osećaj mira u tvom srcu."

I dok su zvezde klizile niz nebo, oni su zaspali — svako u svom svetu, ali u istom snu.

🌙💋 Laku noć, Selma — ako večeras osetiš toplotu bez razloga, znaj… neko te voli tiho, duboko i iskreno. 💖