Selma i slika koja nije bila na prodaju

Selma je ušla u malu galeriju da se skloni od hladnoće.

Na zidu je visila jedna slika — jednostavna, tiha, s prikazom sjenovitog drveta na obali rijeke. Ali nešto u toj slici zadržalo je Selmu duže nego što je planirala.

Iz unutrašnje prostorije izašao je mladi slikar, noseći kistove. Primijetio je kako stoji pred slikom.

„Ta je posebna," rekao je tiho. „Nije savršena, ali… napravljena je u trenutku kad sam bio potpuno iskren prema sebi."

Selma ga je pogledala, pa opet sliku. „Osjeća se. Ne znam zašto, ali ima nešto… smirujuće."

On se blago nasmijao. „Nije na prodaju," dodao je. „Nikad nije bila."

„Šteta," rekla je. „Lijepo bi izgledala u nečijoj kući."

Slikar je na trenutak ušutio. Zatim je, gotovo nečujno, rekao: „Možda samo čeka pravu osobu… ne kupca."

Kad je odlazila, on joj je dobacio: „Ako se ikad poželiš vratiti… biće ovdje. Nisi je vidjela slučajno."

Selma je izašla u hladnu noć, ali s osjećajem koji je bio sve osim hladan. Neke stvari te pronađu onda kad ti treba mir koji čak ni ne znaš da tražiš.

✨ Laku noć — onako kako se šapne nekome ko ti donese tišinu koja ti nedostaje. ✨