Selma i tiha soba koja diše

Kad je Selma ugasila svjetlo, soba nije potonula u tamu.

Ostala je blaga, mekana, kao da zna da je noć tu da odmori, a ne da sakrije.

Čulo se jedva primjetno šuštanje — možda zavjesa, možda zrak — kao disanje prostora koji je prihvata.

Selma je legla i položila dlan na grudi, prateći vlastiti ritam.

Uskoro je shvatila da se njen dah usklađuje sa tišinom oko nje.

Ništa nije tražilo pažnju, ništa nije žurilo.

U toj tihoj slozi, san je došao sam, nenametljiv, topao. Soba je ostala budna tek toliko da pazi.

✨ Laku noć — neka te večeras okruži mir koji diše zajedno s tobom. ✨