Draga Selma, legni sada mirno

Draga Selma, legni sada mirno…

Zamisli da si na ogromnom, zelenom pašnjaku pored mirnog jezera, ispod vedrog neba. Sunce je već nestalo, i na nebu se rađa jedna prelepa duga – sve boje od crvene, narandžaste, žute, zelene, plave, indigo i ljubičaste – baš kao da je nebo odlučilo da ti pokloni najlepši osmeh.

Dok posmatraš tu dugu, čuješ tiho šuštanje vetra kroz travu i nežan cvrkut ptica koje se spremaju na odmor. Jezero negde u daljini blistajući kaplje svetlost mesečine koja se igra na njegovoj površini. Ti si usamljena heroina ove priče — hrabra, nežna, radoznala.

Duga ti šapuće: „Selma, znaj da svaka boja moje trake znači nešto lepo. Crvena – snagu koju imaš i koju još razvijaš. Narandžasta – radost tvojih malih otkrića. Žuta – svetlost tvog osmeha koja će obasjati mnoge dane. Zelena – tvoja nova prijateljstva i draga sećanja. Plava – mir koji nosiš u sebi, kad osluškuješ tišinu. Indigo – tajne koje ćeš s radošću istraživati. A ljubičasta – magiju svojih snova, koje ćeš sutra živeti."

I dok ta duga postaje sve bistrija, obećava ti: „Kad god osetiš da su tvoji snovi daleko – seti se mene. Ja ću biti tu, kao most između tvojih želja i stvarnosti, kao šapat nade i sigurna luka za tvoje misli."

Selma, sada zatvori oči… Udahni duboko… I dok dišeš, zamisli kako se duga polako spušta, pokriva celim nebom, i pretvara se u noćno ćebe posuto zvezdama. I ti, draga moja, sediš na njenom vrhu, gledajući zvezde kako se osmehuju i šapuću: „Sutra je novi dan – pun boja, snova i radosti."

Sanjaj lepo, moja hrabra devojčice. Neka ti san bude nežan i svetao – kao duga na nebu. Laku noć.